Efescima poslanica 4
1. Molim vas dakle ja sužanj u Gospodu, da se vladate kao što prilikuje vašem zvanju u koje ste pozvani,
2. Sa svakom poniznošcu i krotošcu, s trpljenjem, trpeci jedan drugog u ljubavi,
3. Starajuci se držati jedinstvo Duha u svezi mira;
4. Jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog.
5. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje,
6. Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.
7. A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristovog.
8. Zato govori: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima.
9. A šta izide, šta je, osim da i side u najdonja mesta zemlje?
10. Koji side to je Onaj koji i izide više svih nebesa da ispuni sve.
11. I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevandeliste, a jedne pastire i ucitelje,
12. Da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristovog;
13. Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u coveka savršenog, u meru rasta visine Hristove;
14. Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u laži covecijoj, putem prevare;
15. Nego vladajuci se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.
16. Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomaže dobro po meri svakog uda, i cini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi.
17. Ovo dakle govorim i svedocim u Gospodu da više ne hodite kao što hode i ostali neznabošci u praznosti uma svog,
18. Koji imaju smisao tamom pokriven, i udaljeni su od života Božijeg za neznanje koje je u njima, za okamenjenje srca svojih;
19. Koji ostavivši poštenje predadoše se besramnosti, na cinjenje svake necistote i lakomstva.
20. Ali vi tako ne poznaste Hrista;
21. Jer Ga custe i u Njemu se nauciste, kao što je istina u Isusu,
22. Da odbacite, po prvom življenju, starog coveka, koji se raspada u željama prevarljivim;
23. I da se obnovite duhom uma svog,
24. I obucete u novog coveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.
25. Zato odbacite laž, i govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udi jedan drugom.
26. Gnevite se i ne grešite; sunce da ne zade u gnevu vašem.
27. Niti dajte mesta davolu.
28. Koji je krao više da ne krade, nego još da se trudi, cineci dobro rukama svojim da ima šta davati potrebnome.
29. Nikakva rdava rec da ne izlazi iz usta vaših, nego samo šta je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji slušaju.
30. I ne ožalošcavajte Svetog Duha Božijeg, kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja.
31. Svaka gorcina, i gnev, i ljutina, i vika, i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakošcu.
32. A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajuci jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.